Putovanje Krstarenje Nilom

Doručak u vozu. Nakon dolaska u Asuan, krećemo u obilazak Velike Asuanske brane, nasipne brane na Nilu, poznate i kao Nova asuanska brana (staru su gradili Britanci ) Ova brana je izgrađena između 1960 . i 1970. godine od strane domaćeg stanovništva uz veliku pomoć SSSR-a. Kada je završena, bila je to najviša zemljana brana na svetu. Pre ukrcavanja na naš brod, posetićemo i hram posvećen boginji Izidi nazvan po lokaciji File Hram. Ovaj kompleks je 1979. godine upisan na UNESCO listu svetske baštine. Hram je bio mjesto hodočašća i posebno važno versko središte u grčko-rimsko doba kada se Izidin kult proširio po celom Mediteranu. Sledi odlazak do broda, ukrcavanje, ručak i večera na brodu.

 Doručak na brodu. Mogućnost organizovanja fakultativnog izleta za Abu Simbel uz rano jutarnji polazak (lunch paket doručak) ili nastavak programa obdlaskom za Kom Ombo. Lokalitet je dobio ime po arapskom kum „gomila“, terminu koji se nalazi u nazivima mnogih arheoloških nalazišta, i „Ombo“, koji na kraju potiče od drevnog egipatskog Nubta, što se tumači kao „zlatni (grad).“ Gradski hram je posvećen bogu krokodila Sobeku i Elver sokolu, bogu Haru. Iako je raniji hram nekada stajao ovde već tokom Novog kraljevstva (oko 1550–1069. pre nove ere), sadašnja građevina je izgrađena tokom grčko-rimskog perioda (332. pre nove ere–395. nove ere), pri čemu je najranije potvrđeno kraljevsko ime u njemu bilo Ptolemej VI Filometor (180–145. pne). Veći deo dekoracije završio je Ptolemej Neos Dionis (80–51 pne). Hram ima jedinstven dizajn. Pošto je posvećen dvojici bogova, ima dva paralelna aksijalna prolaza koji prolaze kroz njegove kolonaste dvorane i završavaju se u dva svetilišta, po jedno za svako. Južna osa (desno) je Sobekova, a severna (levo) Harverova. Sobek je bio bog plodnosti povezan sa vodom, poplavama i vegetacijom, obožavan je ovde zajedno sa svojom ženom, boginjom ljubavi i majčinstva Hator i njihovim sinom, boga meseca Khonsu. Bog kraljevstva Horus je sin Ozirisa i Izide i, kao Harver, on je u odraslom dobu, pobedio je Seta, ubicu njegovog oca. Ovde su ga obožavali zajedno sa njegovom ženom „Ta senet nefret“ „Savršeni saputnik“ i njihovim sinom „Pa neb tavi“ „Gospodarom dve zemlje“. Povratak na brod I plovidba do mesta Edfu.Večera i noćenje na brodu.

Doručak. Pred nama se otvaraju vrata egipatskih mitova, legendi i istorijskih činjenica! Krećemo ka Horusovom Hramu u Edfu, na zapadnoj obali Nila u takozvanom Gornjem Egiptu. To je jedan od najbolje očuvanih hramova u Egiptu. Posvećen je Bogu-sokolu Horusu i izgrađen je u doba ptolomejskog kraljevstva između 237. i 57. godine p. n. e. Natpisi na zidovima hrama sadrže vredne informacije o jeziku, mitologiji i religiji Egipta. Ovaj hram je prestao da se koristi u religijske svrhe posle ukaza Teodosija I iz 391. kojim je zabranio nehrišćanske religijske obrede u Rimskom carstvu. Prelaskom prevodnica krećemo u plovidbu ka Lukxoru uz živopisne i zelenilom bogate pejzaže. Po dolasku,obilazimo Karnak, veliki kompleks hramova, stubova , kapela i ostalih namenskih građevina, kompleks čija izgradnja, dogradnja je najduže trajala i čijem rastu je doprineo I najveći broj faraona, jer to je bio Ipet-isut “od svih mesta najposebnije”! Podeljen je na tri zidovima odvojena dela koja su posvećena bogovima:Amonu (centralni i najveći deo hrama, jedini koji je otvoren za posete);Mentuu (tebanski bog-ratnik); Mutu (božanska supruga boga Amona). Tu su još Atonov hram i hram Amenhotepa IV (srušen posle njegove smrti). Nekoliko aleja sfingi (sa ljudskim glavama i glavama ovna) spajaju Amonov i Mutov deo hrama sa hramom u Luksoru. Hram u Karnaku je čuven zbog svojih 134 masivnih stubova organizovanih u 16 redova u Sali stubova. Hram ima čak 10 pilona (monumentalnih kapija), odvojenih palatama i dvoranama. Salu stubova su sagradili faraoni Seti I I Ramzes II. Ona ima površinu od 4.850 kvadratnih metara. Put nastavljamo oblaskom Hrama u Luxoru, posvećenom Amun Ra, njegovoj ženi Muti I sinu Konsu. Gradnju je počeo Amunhotep III iz 18 dinastije Novog carstva a završio ga je Ramses II iz 19 dinastije i jedan od najpoznatijih kraljeva koji je 67 godina vladao ovom državom.Obelisk Ramsesa II se i danas vidi ispred Prvog pilona. Povratak na brod i Galabya party. Noćenje na brodu.

Doručak. Napuštanje broda i polazak ka zapadnoj obali u Dolinu kraljeva, Hram boginje Hatšepsut i Memnonovim kolosima. Dolina kraljeva je jedan od najspektakularnijih lokaliteta u Egiptu. Na malom prostoru se nalazi zapanjujuće veliki broj grobnica vladara neverovatno ukrašenih,bogate ornamentike i živopisa. Ova nekropola sadrži grobove faraona iz 18,19 i 20-e dinastije (novog egipatsog carstva). Poznati kraljevi iz tog perioda su Tutankamon, Ramzes II, Tutmos III, Seti I kao i mnogobrojni članovi elitnih i svešteničkih porodica iz tog doba. Kao nekropola bila je aktivna u periodu od 1539-1075.godine p.n.e. Brdima na zapadnoj obali Nila dominira piramidalni vrh brda al-Qurn, i u ovom po strukturi krečnjačkom brdu je iskopano preko 60 grobnica. Poseta će se odnositi na tri grobnice, koliko je dozvoljeno od strane vlasti, za ostatak se kupuju posebne ulaznice. Put nastavljamo ka Deir-el-Bahari, smeštenom na zapadnoj obali Nila u Tebi (danas Luksor).To je kompleks pogrebnih hramova i grobnica koji je služio kao glavni verski centar više od dva milenijuma. Njegova istorija počinje sa 11. dinastijom kada je faraon Mentuhotep II (oko 2061-2010. p. n. e.) ovde izgradio svoj pogrebni hram u znak sećanja na ponovno ujedinjenje Egipta nakon Prvog prelaznog perioda. Mentuhotepov terasasti kompleks, koji integriše kraljevsku grobnicu u hramovnu platformu, bio je pionir u stilu hrama na litici koji su kasnije emulirali vladari Novog kraljevstva.Vekovima kasnije, kraljica Hatšepsut iz 18. dinastije podigla je svoj čuveni hram Džeser-Džeseru, koji je projektovao njen arhitekta Senenmut, direktno pored Mentuhotepovog kompleksa. Bogato ukrašeni reljefi u Hatšepsutinom hramu slavili su njeno božansko rođenje, trgovačku ekspediciju u Punt i povezanost sa Amon-Ra, učvršćujući značaj hrama u državnoj religiji i kraljevskoj propagandi. Kasnije je Tutmos III dodao manji hram, Džeser-Ahet, odmah iznad svog. Do trećeg prelaznog perioda, Deir el-Bahari je postao groblje za sveštenike i skrovište za kraljevske mumije. Pre povratka za Luksor posećujemo i Memnonove kolose. Memnonovi kolosi su dve masivne statue faraona Amenhotepa III koje od oko 1370. godine p. n. e. stoje u Tebanskoj nekropoli. Par statua predstavlja Amenhotepa III, egipatskog faraona iz 14. veka p. n. e., u sedećem položaju, sa rukama na kolenima i pogledom usmerenim ka istoku (istok-jugoistok) i reci. Dve manje skulpture isklesane su spreda pored njegovih nogu; to su supruga Tij i majka Mutemvija. Sa strane je prikazan bog Nila Hapi i simbolična unija Gornjeg i Donjeg Egipta predstavljena ljiljanom i papirusom. Statue su izrađene od blokova kvarcita,iz kamenoloma u Gebel el Ahmaru, blizu Kaira. Transportovani su 675 kilometara putem do Tebe, jer su preteški za rečni transport uzvodno. Kasnije su rimski inženjeri rekonstruisali istočnog kolosa koristeći kamen verovatno iz Edfua. Upićujemo se ka Luksor železničkoj stanici I krećemo vozom za Kairo. Večera i noćenje u vozu.

Doručak u vozu. Transfer do hotela. Slobodan ostatak dana za individualna razgledanja.

Doručak u hotelu i polazak za Aleksandriju. Na samom početku odlazimo do najčuvenije biblioteke, najveće na svetu sa fondom od preko 8 miliona knjiga. U samom objektu posetićemo dvorište biblioteke i nekoliko manjih muzeja, za ulaz u samu čitaonicu kupuje se posebna ulaznica.Sledeća tačka našeg obilaska je Qaitbey citadela, odbrambena tvrđava iz 15. veka, smeštena na obali Sredozemnog mora. Izgrađena je 1477. godine po nalogu sultana Kajtbeja. Citadela se nalazi na istočnoj strani severnog vrha ostrva Faros, na ulazu u aleksandrijsku luku. Kajtbejova citadela u Aleksandriji smatra se jednom od najvažnijih odbrambenih uporišta, ne samo u Egiptu, već i duž obale Sredozemnog mora. Činila je važan deo fortifikacijskog sistema Aleksandrije i njene okoline tokom 15. veka. Put nas dalje vodi ka Montaza vrtovima, vrtovima kralja Faruka, poslednjeg kralja u Egiptu kao i palatama Haramlek i Salamlek (obilazak moguć samo spolja). Posetićemo i koptsku pravoslavnu crkvu Svetog Marka, sedište Patrijarha Aleksandrijskog, duhovnog poglavara Koptske pravoslavne crkve. Crkva je nekoliko puta rušena do temelja i zidana ponovo a današnji oblik i površinu dobila je 90-ih godina prošlog veka. Put nastavljamo uz vožnju od oko 30 km duž Korniša odakle imamo pogled na celu Aleksandriju, posetićemo staru luku ovoga grada. Povratak u Kairo, noćenje. 

  Doručak. Slobodan dan do polaska na aerodrom. Poletanje za Beč je u 16:35 (let OS 072), sletanje je u 19:20 po lokalnom vremenu na bečki aerodrom. Nastavljamo put u 22:25 letom OS725 za Beograd u koji stižemo u 23:30 po lokalnom vremenu. Kraj programa.