fbpx

Ukoliko iz mnoštva fascinantnih različitosti Grčke nameravate da odaberete najupečatljiviju, onda bi ovo ostrvo Kiklada bila jedna od njih. Divlje, neovozemaljsko, nastalo u vreme smirivanja vulkana koji i danas miruje… Ogromna stena u nijansama crne, crvene i sive, kao da se ljubi s morem. A visoko iznad vode, poput gnezda, carstvo tišine. I baš tu, 260 metara iznad nivoa vode, stoji venac beline sastavljen od kuća, crkava, terasa, kupola, lukova… Fira, glavno naselje ostrva ili mesto na kome je po legendi čovek ukrotio čudovište i drsko odlučio da baš tu stanuje u okruženju nestvarnih pejzaža s veličanstvenim pogledom na morsko plavetnilo… Čarobna Fira ili od vulkanskog pepela oslobodjeni minojski Akrotiri su delić tog mozaika. A deo upečatljivog utiska je i kupanje na plažama Kamari ili Perise, prekrivenim crnom lavom…

Plavo i belo, boje Grčke zastave. Snežnobele kućice na usamljenim brežuljcima,desetine crkava, vetrenjače, tirkizne plaže, pesak i plavi krovovi, Mikonos očarava svojom panoramom.

Mikonos, letovalište legenda i pravi grčki Olimp za ljubitelje raskoši. Letnji odmor na Mikonosu je isto što i zimski u Švajcarskoj i odavno je već postao tradicija. Danas ovom ostrvu nije potrebna nikakva reklama a broj turista netradicionalne orijentacije čini ga jednim od najskupljih na planeti. Iako Kikladska ostrva asociraju na visoke nepristupačne planine, Mikonos karakterišu kameniti brežuljci koji su neverovatno harmonično spojeni sa nežnim peščanim uvalama… Na Mikonosu može da se šeta po uskim, krivudavim uličicama izmedju kuća zaslepljujuće beline. To je prirodni kom pleks koji čitavoj Grčkoj daje pečat nestvarne lepote.

Grad Mikonos je sam za sebe znamenitost. Lavirint uskih uličica zadivljuje svojom belinom i lepotom. Ulice su ciljano gradjene kao zaštita od pirata. Grad je veran tradiciji kikladske arhitekture, bez obzira na buran razvoj turističke infrastrukture. U luci su zajedno ribarski čamci i skupe jahte čineći harmoničan sklad i neponovljiv ambijent. Glavna trgovačka ulica Matojani prepuna jue skupih prodavnica, suvenirnica za svačiji ukus, goblena, bele odeće, dragovenosti i vezova sa lokalnim motivima. Stari grad Kastro je smešten na uzvišenju i šetnja po njemu je pravo uživanje. Kvart Mala Venecija (ili Alefkandra) čini skup belih kuća sa plavim balkonima direktno iznad vode, na samoj obali. Vetrenjače su zaštitni znak ostrva. Pet ogromnih stoji na brdu iznad grada a ima ih i u drugim delovima. Već se davno ne koriste. U jednoj od njih je hotel, u drugoj muzej a ostale su prosto spomenici arhitekture. Nekada ih je na Mikonosu bilo 28, do danas je ostalo samo 7.

Autobuski prevoz na ostrvu je jako dobro razvijen, tako da se iz grada brzo i lako stiže do najpoznatijh plaža na ostrvu, kao što je Agios Stefanos.

 

Slikovite livade i planine, beskrajne peščane plaže i šarmantna kikladska sela, venecijanske tvrdjave, drevne crkve i konačno tajanstveni mermer, nedovršene statue bogova ostavljene u antičkim kamenolomima, sve je to Naksos, najveće ostrvo Kiklada. Geografski se nalazi u centru arhipelaga i udaljeno je 210 km od Pireja. U susedstvu su popularni Paros i elitni Mikonos. Medju ostrvima je dobra brodska veza i uvek postoji mogućnost da se ode u komšiluk na kafu. Vizit karta Naksosa su vrata Portara smeštena na nevelikom ostrvcetu Palatia. Nekada su služila kao ulaz u Apolonov hram koji datira iz 6. veka p.n.e. Plaže Naksosa je ocenio Lord Bajron, veliki engleski pesnik, boraveći tu još u 19. veku. Posebno su mu se dopale one na zapadnoj strani i dve druge Ormos Avram i Mucunu. Najveći grad je istoimeni gde vredi posetiti crkvu Svetog Jovana Zlatoustog i Arheološki muzej grada.

Kikladsko ostrvo Paros idealno je za romantike. Sastoji se iz dva dela: iz samog grada Parikie, smeštenog na kamenitom poluostrvu i beskonačnih, peščanih plaža sa zelenim štitom od borovine. Već odavno je postalo omiljeno mesto odmora zbog blage klime, najčistije vode mora kao i bogate istorije. Mnogobrojni manastiri, srednjevekovne tvrdjave, antički i vizantijski spomenici, cele godine primaju goste. Od drevnih vremena sa njega stiže širom Grčke čuveni beli mermer od kog su napravljena mnoga značajna dela antičke umetnosti. Glavni i najveći grad je Parikia, na padini brda, odakle se prema moru spuštaju redovi kuća pastelnih boja, prepletenih lavirintom uskih, strmih uličica. Poznata je, izmedju ostalog, i zbog najstarije aktivne crkve u zemlji – Ekatontapiliani (Crkva sto vrata). Paros je živopisno ostrvo prepuno palmi, plodnih dolina, čudesnih plaža i još boljeg vina. Još jedan od idiličnih zaliva je Nausa, sa čuvenim plažama Piperi i Agia Anargiri i sa neobičnim formama stena koje ih okružuju. Na ostrvu ima još mnogo toga interesantnog i dostojnog pažnje.

Tinos se nalazi u Egejskom moru i spada u jedno od najvećih ostrva Kiklada.Tinos je poznato kao ostrvo Device Marije. Njena crkva se nalazi na brdu, u glavnom gradu ostrva. Svake praznik Uspenja Bogorodice ostrvo prima desetine hiljada hodočasnika. Ljudi iz cele Grčke dolaze samo da bi se poklonili ikoni Bogorodice u crkvi. Na ostrvu, pored glavnog grada Tinosa, postoji i oko 40 sela. Sela su postala glavna atrakcija zbog svoje lepote zelenila, čistoće i mirnog životnog ritma. Posebno se izdvajaju sela Isternija, Skalades i nezaboravni Pirgos, koji je postao neka vrsta nezvaničnog muzeja arhitekture Kiklada.

Ostrvo Milos se nalazi u Egejskom moru, na pola puta između Atine i Krita.Pripada grupi Kikladskih ostrva , među koje spadaju i Santorini, Mikonos, Ios.. Milos je ostrvo koje je karakteristično po tradicionalnoj grčkoj arhitekturi sa šarmantnim kućicama, plavim prozorima, balkonima punim cveća, , mnogobrojnim plažama i neopisivim plavetnilom mora. Sastoji se od vulkanske stene i bogato je mineralima. Prilično je razuđeno i planinsko u većem delu ostrva. Jedna od najpoznatijih plaža je Apollonia. Udaljena je 13 km od glavnog grada-Plake.U pitanju je velika, peščana plaža. Nalazi se u neposrednoj blizini istoimenog ribarskog sela, koje je drugo najpopularnije turističko mesto na Milosu. Selo je dobilo ime po hramu Apolonu, koje se nekada nalazilo na obližnjem poluostrvu Pelekouda, na mestu gde je danas svetionik.