Putovanje Lepi Izmir!

Doručak. Polazak na 30-ak minuta dugu vožnju do najvećeg arheološkog lokaliteta na svetu, čuvenog Efesa. Nastavljamo posetom tamo gde je grčko-rimski svet zaista zaživeoi to baš u Efesu. Posle više od veka i po iskopavanja, obnovljene i novoizgrađene gradske zgrade učinile su Efes najpotpunijom evropskom klasičnom metropolom – 80% grada još nije otkopano, četvrto po veličini u carstvu posle Rima, Aleksandrije i Antiohije. Kada bi se u Artemidin hram dodali trgovci, moreplovci i hodočasnici, ovi brojevi bi bili još veći, što znači da biste u Efesu mogli da upoznate čitavu raznolikost sveta Mediterana i njegovih naroda. Efes je bio toliko važan i bogat da je njegov Artemidin hram na zapadnoj ivici današnjeg Selčuka bio najveći na svetu i jedno od sedam svetskih čuda starog veka. U obilasku ovog velikog arheološkog nalazišta videćemo i amfitetar za 24.000 gledalaca,ostatke prelepe Celsiusove biblioteke,ruševine Artemidinog hrama jednog od sedam čuda sveta, kupatila, bazilike..Ručak je u mestu Širince, starom selu koje je nekada bilo pravoslavno selo i zvalo se Cirkince ( ružan). Ime mu su dali sami stanovnici kako bi izbegli najezde ljudi a gradonačelnik Izmira je ime promenio u Širince (lep). Uživaćemo u vinu, pravoj turskoj kafi I lepotama ovpog malog živopisnog seoceta. Put nastavljamo posetom Kući Device Marije.Kuća Device Marije je katoličko svetilište koje se nalazi na planini Koresos (turski: Bulbuldagı, „gora slavuja“) u blizini Efesa Prema legendi, nakon raspeća Isusa Hrista u Jerusalimu, Jovan apostol je došao sa Marijom u Efes, veliki primorski grad u antičko doba. Kako je Efes u to vreme bio pod vlašću Rimskog carstva, Jovan je odveo Devicu Mariju na povučeno mesto u šumi na stražnjoj padini planine Bulbul. Do otkrića kuće Device Marije došlo je kroz vizije nemačke monahinje, Blažene Ane Katarine Emerih. Iako je monahinja umrla 1824. godine, slike koje je opisala omogućile su lazarističkim sveštenicima da odrede lokaciju kuće u kojoj je Devica Marija provela svoje poslednje dane. U narednim godinama, ovo mesto je prihvaćeno kao mesto hodočašća, a 1951. godine papa Pije XII je dodelio Kući Device Marije status Svetog mesta i katoličkog mesta hodočašća. Nakon ove deklaracije, počeo je priliv posetilaca na lokaciju – koja se smatrala svetom i koju su muslimani obnovili. Papa Pavle VI i njegov naslednik, papa Jovan Pavle II, su među onima koji su došli u Efes da odaju počast Devici Mariji i posetili kuću. Povratak u hotel, noćenje. Obroci: doručak i ručak.

Doručak, odjavljujemo se iz hotela I krećemo ka Češmama. Zapadno od Izmira na 85 kilometru leži ovaj lep gradić poznato letovalište u Turskoj koje već decenijama privlači kako lokalne tako I turiste iz celog sveta. Bogati stanovnici Izmira rado poseduju svoje letnjikovce u Češmama kako zbog klime tako I zbog lepote Egejskog mora. Upoznavanje sa Češmama započinjemo posetom dvorcu, sagrađenom 1508.godine za vreme Bejazita II u formi pravougaonika omeđanog sa šest kula I rovovima sa tri strane. Ovaj dvorac je prvobitno bio na samoj obali mora a trenutni položaj duguje povlačenju mora kroz duži vremenski period. Videćemo I statuu velikog turskog admirala Hasan Pashe sa lavom. Hasan Pasha (1713-1790 g.) zaslužnog za razvoj mornarice I pobede nad piratima kao I u pomorskoj bitci kod Češmi 1770.godine za vreme Rusko-Turskog rata. Lav uz statuu Hasan paše je bio njegov odan I veran prijatelj priputomljen na jednom od njegovih pohoda kroz Afriku. Put nastavljamo ka Eritreji (kasnije Litri) antičkom gradu čiji ostaci se nalaze u selu Ildiri. Eritreja je bila jedan od dvanaest jonskih gradova u Maloj Aziji a u 7 veku p.n.e I član Pan-Jonske lige, poznato mesto za proizvodnju kamenih žrvanja za vodenice. Idemo ka Alaćatiju, bajkovitom I veoma poznatom gradiću. Alačati je jedan od najtradicionalnijih gradova u Turskoj, sa kamenim kućama, uskim ulicama, butik hotelima i restoranima sa stolovima na ulicama. Tu je marina za jahte Alacatı i Port Alacatı, koji su kreirali francuski arhitekta Fransoa Spoeri i njegov sin Iv Spoeri. Posetićemo Deliklikoy, vetrenjače Alaćatija, probaćemo slatkiše I sladoled od mastike. Večera će biti u jednom od jedinstvenih restorana u Alaćatiju. Povratak za Češme, noćenje u hotelu. Obroci: doručak, ručak, večera. 

Nakon doručka krećemo na izlet do grčkog ostrva HIOS (Chios). Ovo ostrvo je peto ostrvo po veličini u Grčkoj a deseto po veličini na Mediteranu. Ostrvo je od Turske razdvojeno Hijskim kanalom širine oko 5 km. Hios je poznat kao veliki izvoznik mastike. Ovaj jedinstveni prirodni produkt, ručno uzgajan, ostrvljani (i ne samo oni) smatraju darom prirode i Boga. Može se pronaći u žvakaćim gumama, džemovima, kolačima, likerima i naravno uzu. I ono najzanimljivije, drvo mastike raste i uzgaja se samo na jugu Hiosa i nigde više u svetu. Posetićemo manastir Nea Moni iz 11.veka pod zaštitom UNESC-A, koji čuva ostatke neke od najboljih mozaika doba poznatog kao Makedonska renesansa. Manastir su podigli vizantijski imperator Konstantin IX Monomah I carica Zoja. Prema ostrvskoj legendi, manastir je podignut na mestu gde su tri monaha Nikita, Jovan i Josif, pronašli ikonu Bogorodice na grani mirte. U to vreme Konstantin se nalazio u izgnanstvu na obližnjem ostrvu Lezbosu. Monasi su otišli tamo da ga obiđu i ispričali mu kako im se pred ikonom ukazalo proročanstvo da će on postati sledeći car. Konstantin im je obećao da će podići crkvu ako se to obistini. I zaista je1042 godine Konstantin postao car, te je u znak zahvalnosti počeo graditi manastir posvećen Bogorodici (Theotokos). Celi manastirski kompleks bio je gotov 1055 godine, tek posle Konstantinove smrti. Zahvaljujući velikim zemljišnim posedima, oslobođenosti od poreza i drugim povlasticama koje su mu dodeljivali i sledeći carevi, manastir je napredovao za vreme postojanja Vizantijskog carstva. Vekovima je Nea Moni gomilao bogatstva, tako da je postao jedan od najbogatijih manastira na Egejskom moru. Na svom vrhuncu negde oko 1300, Nea Moni je posedovao gotovo trećinu svih nekretnina na Hiosu, a u njemu je živelo čak osamsto monaha. Svoju istoriju manastir nastavlja I pod opsadom Đenovljana i Turaka sve do pokolja 1822. godine za vreme grčkog rata za nezavisnost kada je opusošen I opljačkan. U novije vreme manastir Nea Moni zahvatile su drugačije nedaće. Monaški život gotovo potpuno je ugasnuo i manastir je zato 1952. godine pretvoren u ženski. Prema popisu iz 2001. godine, u manastiru su živele svega tri monahinje. Slobodno vreme za ručak, razgledanje ostrva. Povratak u Češme u hotel na večeru. Noćenje. Obroci: doručak, ručak, večera.

Nakon doručka I odjave iz hotela krećemo ka Urli. Urla je jedna o oblasti Izmirske provincije koji se nalazi u sredini prevlake malog poluostrva koje strši ka severu u Izmirskom zalivu, ali je njegovo urbano jezgro razuđeno i prostire se na istok da dodiruje obalu i pokriva široku oblast koja takođe uključuje veliki deo poluostrva. Veliki delovi u opštinskom području, u vlasništvu stanodavaca koji su odsutni, ostaju nenaseljeni ili su veoma ruralni. Urla je bila važan kulturni centar iu svom helenističkom periodu. To je bilo mesto jonskog grada Klazomenaja. Dela umetnosti i skulpture pronađena tokom iskopavanja sada su izložena u Luvru ili u Arheološkom muzeju Izmira. Sa opadanjem osmanske moći, grad, koji se nalazio zajedno sa celim poluostrvom na granici Egejskog mora, koji je teško kontrolisao, često je sebe video na milost i nemilost pljačkašima. Uspon Izmira kao međunarodne trgovačke luke delimično je oslobodio Urlu njenih bezbednosnih briga, dok je takođe postepeno povećao svoju zavisnost od susedne metropole. U Urli je 1865. godine na francusku inicijativu osnovan karantinski centar, na ostrvu preko puta Urla keja koje danas nosi samo ime Karantina, a gde se prostire i deo antičkog Klazomenaja. Centar je bio u funkciji do 1950-ih, sada pretvoren u državnu bolnicu i pripojeni letnji kamp, iako karantinske instalacije još uvek postoje. Pravimo pauzu za ručak uz poznati cigburek ( burek polukružnog oblika punjen tankom slojem mlevene junetine začinjen lukom I biberom). Sldeća stanica je Sigačik, slikoviti priobalni grad u turskoj provinciji Izmir, skriveni je dragulj smešten na obali Egejskog mora. Poznat po svojim mirnim plažama, kao što je Akkum Plaji, i živahnoj pijaci sela Sıgacık, Sigacik nudi jedinstven spoj opuštanja i kulturnog iskustva. Drevne ruševine Teos Antik Kenti svedoče o bogatoj istorijskoj tapiseriji grada, pozivajući posetioce da se vrate u prošlost i istraže ostatke prošlog vremena.. Šarm grada je dodatno poboljšan njegovim statusom 'Sporoga grada', promovišući način života koji podstiče odvajanje vremena za uživanje u jednostavnim životnim zadovoljstvima Lokalna kuhinja je užitak, sa brojnim restoranima koji nude ukus Mediterana, služeći sveže morske plodove u pozadini mirnog okruženja grada. Privlačnost Sigačika nije samo u njegovim slikovitim pejzažima ili istorijskim lokalitetima, već i u toplini njegovih ljudi, koji dočekuju posetioce raširenih ruku i čine da se osećaju kao kod kuće. Povratak za Izmir. Noćenje.Obroci: doručak i ručak.

Doručak. Slobodan dan za individualne aktivnosti.Iskoristite dan za šetnju po lepim ulicama Izmira, ili organizovano odlazak na plaže u mestu Ozdere. Obroci: doručak.

Doručak i odjava iz hotela. Slobodno vreme do polaska na aerodrom. Povratak je letom JU 433 sa poletanjem u 15.40 lokalno vreme i sletanjem u Beograd u 16.30 lokalno vreme. Kraj programa.